Трилогија Леман
Подели:
Стефано Масини / Бен Пауер
Игор Павловић
Игор Павловић
Димитрије Петровић
Андреја Рондовић
Марко Маросиук
Зденко Медвеђ
Владимир Зима
Играју
Владимир Грбић
Игор Грекса
Милош Мацура
Продукција: Народно позориште Суботица-Népszínház, Szabadka-Narodno kazalište Subotica
Трајање: 140 минута, са паузом
Фотографија: Игор Прерадовић
Реч редитеља
Трилогија Леман није само епска сага (више од 150 година) о прошлости породице Леман, већ је о ширем контексту глобалног капитализма, који је од својих корена успостављан, преко трговине памуком у ропском систему америчког Југа. Трговина у Њујорку (на северу), била је саучесник тог система створеног на експлоатацији и људској патњи.
Ропство није само историјски феномен; то је извор капитала који је покренуо економску моћ Америке какву данас познајемо. Експлоатација робова омогућила је кумулирање богатства нове елите тог времена, укључујући и породицу Леман. Капитализам је омогућио успон институција као што су берза на Волстриту, која је трговала не само робом, већ и људским судбинама. Иако се након грађанског рата раскрстило са ропством, капитал који је ушао у систем створио је банке, инвестиционе фондове и компаније за превоз робе који су постали основа америчке привреде. Али да ли је ропство нестало са Грађанским ратом или се оно само трансформисало? Систем створен на неправедним основама тражио је нове робове, раднике који су да би преживели у њему морали да раде у изузетно тешким условима. Потплаћени толико да нису могли себи ни да приуште производ у чијем стварању су учествовали.
Данас, у свету који се чини напреднијим и либералнијим, суочавамо се са новим обликом ропства: потрошачком зависношћу. Оно што је некада било физичко ропство сада је софистицирана манипулација која се врши кроз маркетинг и масовне комуникацијске стратегије. Ми више нисмо само купци; постали смо робови потрошње, несвесно вођени жељама које су нам наметнуте. Наша свакодневна стварност обликована је идејом о „слободи” кроз потрошњу, док заправо остајемо заробљени у непрекидној потрази за новим производима, новим идентитетима и вечном срећом у систему у ком је етички исправно све што је економски исплативо.
Игор Павловић
О писцу
Стефано Масини је италијански писац, есејиста и драматург. Рођен је у Фиренци 1975. године, где је студирао књижевност на Универзитету у Фиренци. Своју позоришну каријеру започео је у Пиколо театру у Милану и на фестивалу „Музички мај у Фиренци“.
Најпознатији је по делу The Lehman Trilogy, које је изведено у Лондону и на Бродвеју уз изузетне критике и освојило награду „Тони“ за најбољу представу. Представа је такође послужила као основа за његов роман Qualcosa sui Lehman, који је освојио бројне награде. Његов други роман носи наслов L’interprete dei sogni. Његова дела извођена су у Француској, Немачкој, Аустрији, Белгији, Швајцарској, Шпанији, Грчкој, Канади, Аргентини, Алжиру, Перуу, Мексику, Јужној Кореји, Русији и Мађарској. Освојио је многе награде, укључујући награ ду „Виторио Тондели“ и награду „Убу“.
О редитељу
Игор Павловић, рођен 1976. године у Новом Саду. Завршио Академију уметности у Новом Саду, одсек глума на српском језику, у класи професора Михаила Јанкетића (1998-2002).
Од 2002. запослен у Народном позоришту у Суботици, а од 2006. стални члан Драме Српског народног позоришта, у којима је одиграо шездесетак улога. Оснивач је позоришне трупе АРТЕРИА која је присутна на новосадској сцени од 2008. године. Преводи драмске текстове са енглеског. Режира представе у професионалним позориштима и стални је сарадник Градског позоришта Бечеј где у Омладинском драмском студију ради са младим глумцима од 2009. године. У том студију режирао је представе које су освојиле преко 100 награда на фестивалима у земљи и региону. Сарађивао је са Умјетничком академијом у Осијеку у представама њиховог репертоара. Истражује различите глумачке методе (Технику Михаила Чехова и Санфорда Мајзнера). Мастерирао је студије мултимедијалне режије на класи професора Александра Давића на Академији уметности у Новом Саду.
Избор из режија: 39 степеника Патрика Барлоа у Позоришту младих из Новог Сада; Розенкранц и Гилдестерн су мртви Тома Стопарда у Српском народном позоришту (мастер представа); Афера недужне Анабеле Велимира Лукића у Народном позоришту Ниш; Породичне приче Биљане Србљановић у Градско позоришту Бечеј; Двоје Џима Картрајта у Градско позоришту Бечеј; Поновно уједињење две Кореје Жоела Помере у Српском народном позоришту; Бог масакра Јасмине Резе у Краљевачком позоришту; Комплетна историја позоришта (Укратко) Мине Петрић, Градско позориште Бечеј; Ко се боји Вирџиније Вулф Едварда Олбија, Народно позориште Ниш.
Режирао и написао сценарио за анимирани филм Корак, у припреми анимирани филм Бркови.
