Милица Стефановић

Милица Стефановић (Лесковац, 1986) је глумица, дипломирала глуму у класи професора Небојше Дугалића на Академији уметности у Београду.

   Завршила је Покретну академију извођачких уметности МАПА (Холандија). Похађала је бројне радионице међу којима се издваја дугогодишњи рад са Скотом Филдингом (Метод Михаил Чехов) и учешће у програму Венецијанског бијенала у оквиру кога је сарађивала са компанијом „Нидкомпани“ (Needcompany) и редитељем Јаном Лауерсом.

   Од 2011. године члан је француске плесне трупе „Ламезон“ коју води редитељка Коралин Ламезон. У оквиру поменуте трупе радила је као глумица на пројектима плесног позоришта Осетљиви (Vunérables) и Смрт осећања (La mort des sentiments). Године 2015. са групом колега оснива позоришну продукцију „Театармахер“ која се бави истраживањем нових позоришних израза са акцентом на физичко позориште.

    Значајније улоге у позоришту укључују рад на представама Хипермнезија у режији Селме Спахић, Прст у режији Ане Томовић, Кретање у режији Јоване Томић, Поша у режији Марије Младеновић, а за улогу у представи Наши преци једите са нама у режији Стевана Бодроже добила је награду за најбољу глумицу на Фестивалу „Јоаким Вујић“.

    Остварила је неколико телевизијских и филмских улога, од којих су значајније улоге у серијама Јутро ће променити све, Нечиста крв, Смола и филмовима Кармадона, Нико ништа није рекао. За улогу Марије у кратком филму Кад сам код куће Иване Тодоровић добила је Награду за најбољу глумицу на онлајн Фестивалу друштвено релевантних филмова (Socially Relevant Film Festival) у Њујорку и Специјалну награду жирија за најбољу женску улогу на међународном фестивалу Фортеца Интернационални филмски фестивал Пераст (ФИФФП).