Тара Манић

Тара Манић је позоришна редитељка и доценткиња на Катедри за позоришну режију Факултета драмских уметности у Београду. Основне студије завршила је као студенткиња генерације и добитница награде „Др Хуго Клајн“, представом Фотографија 51 Ен Зиглер, а мастер студије представом Тил Ојленшпигел – о просеравању у позоришту у Новосадском позоришту (Ujvideki Színház). На истом факултету је 2024. године докторирала режирајући Библиотеку свих чула, документарну представу о перцепцији позоришта слепих и слабовидих људи.

Од 2017. године ради на Факултету драмских уметности – најпре као стручна сарадница, затим асистенткиња, а данас као доценткиња на предмету Позоришна режија. За свој рад награђена је Сребрном медаљом Универзитета уметности. Усавршавала се на бројним међународним радионицама и кроз асистентуре Јернеју Лоренцију и Александру Поповском. Боравила је на резиденцијама у престижном париском позоришту Ла Колине (La Colline) (2014), као и на јубиларном 70. Авињонском фестивалу (2016). Добитница је Прве награде „Неда Деполо“ за најбоље радиофонско остварење Радио Београда (2017).

Њене представе извођене су и награђиване на фестивалима у Француској, Немачкој, Холандији, Пољској, Литванији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Албанији, Бугарској и Србији. У Хартефакту је 2024. године режирала представу Како сам научила да возим Поле Вогел, која је до данас гостовала на бројним фестивалима (6. „ИстВест“ фестивал у Сарајеву (EastWest), 16. „Заплет“ у Бањалуци, Косово/Албанија театар шоукејс у Тирани, 8. Дани Јурислава Коренића у Сарајеву, Тирана Фестивал савременог театра „Медиумс“, „Оф Европа“ у Лајпцигу (Off Europa), Немачка, 52. ИНФАНТ у Новом Саду, 25. „Улисес“ фестивал на Бријунима, 35. „Нордерзон“ фестивал у Гронингену, Холандија), освојивши више од десет награда за најбољу режију и представу. 

Тарина последња представа настала је у Театру Оснебрук у Немачкој, према ремикс-роману Излажење Барби Марковић. Живи и ради у Београду.