Тања Шљивар је драмска ауторка. Рођена је у Бањалуци, и студирала је драматургију у Београду, као и примењене по зо ришне студије у Гисену, Немачка.

    Драме су јој извођене, објављиване и сценски читане у Босни и Херцеговини (БНП Зеница); Србији (Атеље 212, Народно позориште Београд, Народно позориште Ужице, БИТЕФ театар); Немачкој (Немачко позориште Берлин, Драмско позориште у Штутгарту, Драмско позориште Дортмунд, Театар Падерборн, Театар „Максим Горки“ Берлин, Театар Оснабрик), Пољској, Финској, Хрватској, Италији, Албанији, Шпанији, Аустрији и Словачкој. Поред драма пише и филмске сценарије, кратке приче, теоријске текстове, либрета (Државна опера у Штутгарту) и текстове за пројекте из визуелних уметности. Добитница је Стеријине награде за текст савремене драме, као и две награде ,,Миодраг Жалица’’, те награде ,,Борислав Михајловић Михиз’’. Током 2019. године радила је као директорка Драме у Народном позоришту у Београду. Била је гошћа књижевних и сценаристичких резиденција у Сплиту, Приштини, Бечу, Грацу, Прагу, Будимпешти, Мајорци, Берлину и Букурешту. Предаје драмско писање као доценткиња на ФДУ у Београду, а као гошћа и на Универзитету примењених уметности у Бечу, и Академији умјетности у Бањалуци.

     Први роман објавила је у пролеће 2026. године у издавачкој кући „Зуркамп“ у Берлину.

Бојан Ђорђев је позоришни редитељ из Београда, образован у пољу позоришне режије и теорије уметности у Београду на Факултету драмских уметности и Универзитету уметности и Амстердаму на ДасАртсу. У Београду (Атеље 212, Битеф театар, ЦЗКД, Мало позориште „Душко Радовић“, ЈДП и Народно позориште), Загребу (ЗКМ) и Грацу (Штајерска јесен) инсценирао текстове Т. Шљивар, Г. Ферчеца, И. Сајко, А. Челестинија, В. Вулф, Е. Гибера, Е. Јелинек, Џ. Џојса, али и четири опере, укључујући и Деришта (Les enfants terribles) Ж. Коктоа / Ф. Гласа. У независној перформанс пракси истражује перформативне формате марк систичке мисли, уметничко и културно наслеђе левице и екс пе рименталне текстуалне форме, а радове, поред Београда, приказује и у Берлину, Бриселу, Амстердаму, Њујорку, Шангају, Бечу, Цириху, Лисабону, Загребу, Ријеци, Љубљани…

     Један је од оснивача платформе Теорија која Хода и ТкХ часописа за теорију извођачких уметности 20012017. Са Синишом Илићем курирао 21. Меморијал Надежде Петровић у Чачку 2022; са Мајом Мирковић и Синишом Илићем, Радове на сцени, наступ Србије на 14. Квадријеналу сценског дизајна и сценског простора у Прагу 2019; и ко-курирао Liquid Becomings – Европски павиљон ЕЦФ 2024 Београд–Лисабон.