Милош Латиновић је рођен 23. септембра 1963. године у Кикинди. Основну и средњу школу завршио је у Кикинди, а Факултет политичких наука у Београду, где је одбранио мастер рад на тему: Стеријино позорје и позоришни живот Србије. Тренутно је на докторским студијама на истом факултету.

Радио је као новинар у листу „Комуна“ и Радио Кикинди, а сарађивао је са редакцијама више дневних листова и часописа у Србији, међу којима су „Дневник“ (Нови Сад), „Борба“ (Београд), „Национална географија“ и други. Неколико година уређивао је књижевну рубрику под називом – Рукописи, листа српске дијаспоре „Кишобран“ који излази у Ванкуверу – Канада. За новинску репортажу У сред поља око мора објављену у магазину „Недељни дневник“, 1999. године добио је Гран при фестивала „Интерфер“ у Сомбору.

У периоду од 1999. до 2001. године обављао је дужност директора Народне библиотеке „Јован Поповић“ у Кикинди, а од 2003. до 2008. године био је директор Народног позоришта у Кикинди. Као члан Општинског већа СО Кикинда био је задужен за ресор културе, образовања и медија у периоду од 2008. до 2013. године.

Учествовао у покретању и организовању стручно-теоријског симпозијума „Кикиндски дијалози“, који је одржаван у овом граду у периоду од 2002. до 2005. године уз учешће еминентних социолога, културолога, филозофа и других теоретичара из Србије и окружења.

Аутор је шест збирки прича, девет романа, две књиге есеја, две монографије и десетак драмских текстова (пет је објављено у позоришној и књижевној периодици), од којих су Панонски карусел и Паyадор или Црњански изведени у НП Кикинда, Крв црвеног петла у НП Ниш, Усуд по Григорију НП Приштина и Филм који нисам снимила у продукцији фестивала „Форт Форно“ у Балама (Хрватска).

Објавио је више од сто књижевних прилога у периодици, недељним и дневним листовима.

Роман Шекспиров клијент (Стилос, Нови Сад) био је 2002. године у ужем избору за НИН-ову награду. Књига Приче ветрова, после два издања у Србији (Чигоја штампа, Београд и Прометеј, Нови Сад), преведена је на румунски и немачки језик, а Сто дана кише на бугарски језик (Персеј, Софија). Романи Шекспиров клијент, Четири лудила и Етапе ноћи, преведени су на руски језик (Скифија, Санкт Петербург), док је Шекспиров клијент преведен и на македонски језик (Букви букс, Скопље). Такође, бројни прозни текстови су му преведени на енглески, мађарски, словеначки, словачки, руски и македонски језик.

Жири друштва књижевника Војводине прогласио је роман Џелат у рају (Стилос, Нови Сад) за најбољу књигу 2008. године, док је за поетско-прозну збирку Звезде и острва (Геопоетика, Београд) добио награду „Стеван Пешић“ 2012. године. За роман Сто дана кише (Вулкан издаваштво, Београд) награђен је престижним признањем „Златни сунцокрет“ (Награда „Витал“), 2014. године.  Роман Етапе ноћи (Вулкан издаваштво, Београд) добио је награду „Лаза Костић“, новосадског Салона књиге (2020. године) и „Кочићево перо“ (2022. године).

За поезију је награђен првом наградом на фестивалу „Пролеће“ у Софији у Бугарској.

Есеј о глумцу под насловом Између змаја и његовог гнева награђен је првом наградом – Златно перо на конкурсу у Пожаревцу.

Главни је уредник позоришног часописа „Сцена“, који издаје Стеријино позорје у Новом Саду

Тренутно је директор БИТЕФ театра.

Ожењен је и има двоје деце.