14

14.10 / 20:00 / Књажевско-српски театар

Продукција: НУ Народно позориште (НУ Народен театар Битола) Битољ (Северна Македонија)

(снимак представе)

Tрајање: 102 минута

О снимку, представи и „коњима“:

Онлајн премијера представе И коње убијају, зар не била је 30. 12. 2020, а премијера на сцени Народног позоришта у Битољу одржаће се 30. 9. 2021. Позориште није радило од марта до октобра 2020. Тада започет рад на представи, убрзо се прекида због болести глумаца и наставља у децембру. Ови подаци најбоље илуструју стање у позориштима у Македонији у протеклих годину и по дана.

Редитељ Мартин Кочовски је интелигентно и драматуршки вешто у онлајн пренос представе уписао, укључио и контекст затвореног театра, празну салу, дистанцу међу људима у техници, око сцене и на сцени. Колико год да се ова представа уживо игра у позориштима и на фестивалима, никада неће имати тај сегмент документарног записа и сведочења једног тренутка, какав има снимак. Ако нека представа у овој селекцији, сублимира (тематски) све остале у концепт ЖИВОТ ПОСЛЕ на овом простору, онда је то ова. Она је истовремено „пуцањ“ и „пуцање“, свих људи који на овом некад југословенском простору, после 30 година, не успевају да преживе болесне, манипулативне игре, многобројних (страних и домаћих) капиталистичко-политичких моћника.

Бранислава Илић

Редитељ о представи:

Представа И коње убијају, зар не има две драматуршке линије. Прва је наративна и у великој мери прати сценарио филма и романа, друга је семиотичка, лична– редитељска и има субјективни карактер и улогу. Наративна линија генерално говори о очајничкој борби Глорије, Роберта и осталих ликова, да преживе у време Велике депресије у Америци, 30-тих година прошлог века. Последњу прилику за опстанак виде у новчаној награди, бруталне плесне представе која траје месецима, и наравно, завршава фатално. Психофизичка депресија, која је данас епидемиолошка болест, а била је присутна и тада, главна је тема наративне драматуршке линије. Свеприсутну нечовечност данас, отвара и развија друга драматуршка линија, која обрађује исте теме као и прва, али у савременом контексту.

Субјективна линија цитира, коментарише и пропитује догађаје, одлуке и радње из нашег времена, од 1977. до данас, а залази и у блиску будућност. Дакле, обухвата период који је истоветан периоду живота редитеља представе. ... Интересанта је та паралела која се јавља када историјски догађаји кореспондирају с наративном линијом сценарија филма или романа. Понекад се подударају, понекад су у сукобу, а понекад се и разилазе. Није постављена граница где линија приче завршава, а почиње субјективна, лична и обрнуто. ...

Превод: Снежана Крајчевска Плушковска

Драматизација и режија: Мартин Кочовски

Асистент редитеља: Јован Ристовски

Сценографија и дизајн плаката: Филип Јовановски

Костим: Јулијана Бојкова Најман

Музика: Фолтин

Играју:

Глорија – Илина Чоревска

Роберт – Никола Стефанов

Алис – Валентина Грамосли

Роки – Николче Пројчевски, Анастазиа Христовска, Живко Борисов

Руби – Викторија Степановска – Јанкуловска

Џејмс – Филип Мирчевски

Џоел – Николче Пројчевски

Џеки – Марија Стефановска

Марио – Живко Борисов

Морнар – Здравко Стојмиров

Ширил – Анастазиа Христовска

Фред – Aleksandar Stefanovski

Тон – дизајн: Александар Димовски

Светло – дизајн: Игор Мицевски, Илија Димовски

Фотограф: Александар Буневски

Инспицијент: Мирослав Лазаревски

Суфлерка: Гордана Михајловска

Шминка и фризура: Сашо Мартиновски

Сниматељи: Димитар Колонџовски, Александар Котевски, Стефан Гјоргјиевски, Мими Марковски

Видео дизајн и монтажа: Гоце Веселинковски

ПРОГРАМИ СУ ПОДЛОЖНИ ПРОМЕНАМА УСЛЕД СИТУАЦИЈЕ СА КОВИДОМ-19