11

11.10 / 20:00 / Књажевско-српски театар

Продукција: Драмски театар Скопље / Северна Македонија

Трајање: 80’

Фотографија: Филип Кондовски Коришћене нумере: Што те нема - Јадранка Стојаковић, Била је тако лепа - Драган Стојнић

Реч редитеља:

Представа My Name is Goran Stefanovski настала је на мојој посвећености Горановом дјелу и  сећању  на наше пријатељство. Она је моја исповјед пријатељу, мој сценски одговор на његове драмске теме. Моја  посвета  његовом опусу који сам желио, кроз неколико његових драма, да представим савременој позоришној јавности и још једанпут подсјетим да су његове катарзичне теме све актуелније. Драматично актуелније. Чистећи простор представе од натруха илустрација и потребом да се не загубе његове ријечи, тезе, друштвена агитка о нашим националним,  индивидуалним и укупним страдањима, желио сам да гледаоци са представе понесу дубоке емоције и задрже их у дугом памћењу. Мјесто Горановог и мог сусрета је предодређено – Драмски театар Скопље. Хвала Драмском и Катерини Коцевској  на позиву и повјерењу. Ово је, осим Горану, мој омаж и слави Драмског театра. Искрено сам захвалан Бранислави, Александру, Влатку и Рози, глумцима и техници ове представе, што су подржали моју намјеру да у представи Горанове ријечи, изговоримо публици на близак, непосредан и директан начин.

Проф. Бранислав Мићуновић

Реч драматуршкиње:

Горан Стефановски је добио награду за животно дело на 54. Стеријином позорју. У интервјуу који је тим поводом са њим за часопис Сцена урадила Снежана Милетић, Стефановски, између осталог, каже: „Идентитет није зацртан, већ се осваја из дана у дан. Као и слобода.“

Ова мисао је била моје полазиште при избору драма и сцена које ту потрагу самог аутора, али и генерално људи на овом простору, чине видљивом. Тако је настала ауторска адаптација My name is Goran Stefanovski... кроз монтажу сцена из седам Горанових драма (Црна рупа, Лонг плеј, Сарајево, Казабалкан, Хотел Европа, Euroalien, Одисеј). Изабране драме написане су у периоду од 1987. до 2012. у једном турбулентном историјском периоду на простору Балкана и Европе, у којем је, посебно на овом некад заједничком, југословенском простору, преиспитивање идентитета и слободе био императив. Други разлог је моја одлука да изаберем драме које нису изведене у Драмском театру. Неизмерно сам захвална породици Стефановски, која је имала поверења и разумевања за овај мој драматуршки потхват; редитељу Браниславу Мићуновићу, на чији позив сам и ушла у ову причу и чији је захтев био да радимо компилацију сцена из неколико драма; и Драмском театру, на стрпљењу и подршци да једна овако сложена драмска структура добије прилику да буде и сценски заокружена.

Задато тематско пропитивање односа идентитета и дома, захваљујући редитељском концепту и препознатљивом естетском рукопису редитеља Мићуновића, у сценском смислу постаје потрага за идентитетом појединца разапетог између жеље за остварењем личне слободе и потребом за простором сигурности. Представа My name is Goran Stefanovski... поставља питање релевантности и актуелности ове свевременске дилеме човека, у свету у коме је све на продају и у времену у коме су интерес и моћ значајније друштвене категорије од права на слободу и сигурност појединца.

Претходне године, посебно овај период пандемије, отвориле су многа питања на која би Горан, да је жив, сигурно одговорио и лично, заузимањем става и неком новом драмом. Ова представа не може да надокнади одсуство једног од најзначајнијих драмских писаца и драматурга с овог нашег простора, али може да укаже на то да све што нам се догодило и што данас живимо у његовом опусу је већ записано. Никада нисам радила представу која у себи носи оволики емотивни набој поштовања, љубави и бриге према једном човеку и његовом раду. Његово присуство у Драмском театру, у сећањима и причама глумаца који су играли у његовим представама толико је да готово могу да га чујем с великог пoртрета у холу Драмског театра, како нам, поигравајући се сопственом смрћу, шеретски (не без извесне дозе ироније) каже: „Извесна доза одсуства је врло важна за присуство.“

Бранислава Илић