Наш магацин

по тексту Тјаше Мислеј

13

October

Играју

13.10 / 20:00 / Књажевско-српски театар

Продукција: Прешеново позориште (Prešernovo gledališče Kranj) у Крању (Словенија)

Трајање: 90’ /без паузе/

О представи:

Социјална драма Наш магацин за коју је Тјаша Мислеј добила награду „Славко Грум” за 2020. годину, духовита је драма из наше средине и времена. Образлажући награду, жири је навео: „Четири невидљиве раднице, магационерке, у дистопичном свету хиперсупермегамаксимаркета, скривене од очију купаца и јавности, прехрамбене артикле из великих и малих кутија ређају на сталаже, лепе декларације, премештају пуну и празну амбалажу горе-доле, па опет назад ... у бесконачној једноличности.

У присилно добровољној изолацији, као у неком логору, ове четири раднице раде, једу, умивају се и спавају. Пред спавање су им, врло шкрто, допуштени, само једна телевизијска серија и шоу „Таленти“. Кући иду недељом; али не баш увек.” Нимало не чуди да је управо овај текст био избор редитељке Матеје Кокол која има афинитета ка друштвеним темама.

Редитељка о представи:

Кроз хумор и комуникативан драмски стил пратимо приче жена и главну и веома болну, актуелну тематику искориштавања женске радне снаге, која је због преживљавања приморана на жртвовање свог здравља, лепоте, душе, односа и породичног и друштвеног живота...

Механизам капиталистичког система који уништава било какву перспективу на боље, последично се одражава на животни ток драмских ликова који тешко могу да побегну од манипулације.

У средишту је мали човек. Али тај „мали човек“ упорно и искрено истрајава и делује, да би једном, негде, будуће генерације живеле боље и другачије.

Рекли су о представи:

„У режији Матеје Кокол задржавају се сви регистри текста, а посебно је тачан опис „комедија која је у основи тужна”. Инсценација оживљава или у интензивној комичној игри (кад радници излазе из рутине – завођење новог радника, тешење над „изгубљеним талентима”...) или у великој тузи и другарском саосећању. ... “

Петра Видали,Večer

„ ...Оно што смо видели на позорници испред покретних екрана на којима висе торбе познатих марки апсурдан је положај четири жене. Њихово постојање одређује искључиво рад. ... Но, од тежине тог монотоног рада страшнија је последица, дехуманизација видљива као прећуткивање смрти изгубљеног купца и радника, због чега Сузи изражава сумњу у то је ли уопште још људско биће.“

Тадеја Кречич Шолтен (Scholten),Radio Slovenija 1

„Иако драма задире у друштвена питања и услове рада, Тјаша Мислеј је ликове жена оцртала прецизно, јаким карактерним бојама, тако да делују топло, понекад помало помакнуто и карикатурално, тј. комично и апсурдно... “

Матеј Богатај,Delo

Текст: Тјаша Мислеј

Режија: Матеја Кокол

Драматургија: Маринка Поштрак

Сценографија и дизајн светла: Петра Вебер

Костим: Ирис Ковачич

Сценски покрет: Иван Мијачевић

Лекторка: Маја Церар

Израда маске: Матеј Пајнтар

Аутор музике и аранжер песме „Ластавица“*: Алеш Зорец

*У оригиналној верзији песму „Ластавица“ (Lastovka) певала је Елда Вилер на албуму Елда 1982. аутор музике: Јуре Робежник, аутор текста: Милан Јесих и аранжер: Силвестер Стингл.