10

10.10 / 20:00 / Књажевско-српски театар

Продукција: Градско позориште „Семберија“, Бијељина и Народно позориште Републике Српске, Бања Лука / Република Српска – Босна и Херцеговина

Tрајање: 115’

Фотографија: Бојан Петричевић – Four Pixel Studio

Ријеч редитеља

Одувијек сам размишљао о томе како би то изгледало кад би сликари или музичари, у каталозима својих изложби или концерата, писали о томе шта су хтјели да кажу, или на шта треба да обратимо пажњу, или нам, као случајно, послали кључ за читање њихових дјела. А ми у позоришту одгајамо тај институт, и то здушно, деценијама. Свако ко буде држао овај програм у рукама два сата ће гледати (или барем почети да гледа) дјело о којем је објављено преко хиљаду триста библиографских јединица, драматизацију која у овој сезони доживљава пола вијека, драмско дјело које су на нашем језику преко педесет пута режирали велики редитељи и играли највећи глумци. На сву ту плејаду великог и лијепог око Хасанагинице, ја сам имао срећу и да окупим тим збиља великих сарадника. Очекивано генијална Мара и студиозни Зденко, чије свјетло постаје пуноправни и снажни дио седимента Марине идеје. Марина и Јаца костимом сликају неки свијет, неког краја који личи на Медитеран, и износе Хасанагиницу тамо гдје јој је и мјесто, изнад и изван нас и наших вјера, нација и држава. Грекса ослобађа покрет свих вишака и млатарања, прати идеју чисте композиције графике сваког кадра. Рацо спаја партитуре Лала, Сембераца, Шумадинаца и Крајишника у хор и тражи мелодију неког ијекавског свијета и екавског предлошка. Влатко? Па шта очекивати од маестра у позоришном ангажману, који притом има стрица, оца, мајку и брата који су живот даривали позоришту. У раду се неријетко и повлачи, не дâ музици да буде испред глумаца. Глумци? Од срца желим сваком редитељу да му у свакој представи глумци оволико воле сваки пишчев зарез, да дођу на прву пробу толико припремљени, а да затим два мјесеца напредују из дана у дан и увијек кажу да може још боље... А ја? У свe сам додао само прстохват поштовања, зачина за који ми се чини да је помало заборављен у нашем Позоришту. Поштовања које све више постаје чин храбрости и модерности у овом умјетничком вијеку. Поштовањa према писцу, поштовање према сваком лику којег је писац написао, поштовањa према сваком глумцу и сваком члану ауторског тима. Свој посао сам замислио тако да свима њима створим услове да на путу ка договореном циљу покажу најбољег себе. Јер сви су учесници у овој представи одлични. За све што не вама не изгледа тако, искључиво мени гријех на душу. Душан Тузланчић       

Велики успјех Градског позоришта “Семберија” – Феномен Хасанагинице

Одавно нека позоришна представа није ујединила мишљења љубитеља позоришта на начин како је то урадила Хасанагиница, рађена у копродукцији ГП „Семберија“ и Народног позоришта Републике Српске Бањалука. Од јесење премијере, сва досадашња играња у Бијељини, Бањалуци и Новом Саду увијек су пропраћена препуним гледалиштем и вишеминутним овацијама публике. У овом комаду рађеном према истоименој балади, у драматизацији академика Љубомира Симовића, учествују и три глумца Српског народног позоришта Нови Сад: Бојана Милановић, Соња Дамјановић и Милан Ковачевић. Бијељински глумци су Михаило Максимовић, Душан Ранковић, Ненад Благојевић и Иван Петровић, а из НП РС Бањалука у представи играју Љиљана Чекић, Горан Јокић и Огњен Копуз. Сама продукцијска замисао и двогодишња припрема, нису ништа препустили случају: ангажована је тренутно далеко најактуелнија сценографкиња у региону Марија Калабић, костиме потписују вишеструко награђиване Марина Сремац и Јасмина Радујко, Игор Грекса радио је сценски покрет, а лектор је био чувени професор Радован Кнежевић. Колико се водило рачуна о детаљима, говори и ангажовање дизајнера свјетла, врхунског стручњака Зденка Медвеђа. Ангажман Влатка Стефановског, који је написао оригиналну музику за ову представу сигурно јој додаје још један велики и снажан умјетнички моменат. И зато финални продукт у режији Душана Тузланчића изгледа тако једноставно, лако и чисто. Све је лишено вишка и било чега што скреће пажњу са суштине. Класичан, расни примјерак националне драматургије, модернизован са осјећајем, ослобођен било које вулгарности, ауторског самољубља и егзибиционизма, не тако ријетког у савременом позоришту. Уз неколико великих глумачких бравура, осјећај за мјеру један је од највећих квалитета ове представе. Два сата траје исијавање чулне енергије, траје снажна игра љубави и бола који се готово може опипати. У центру пажње јесте трагедија жене, али ова представа отвара још нека врло битна питања: да ли смо икада помислили да треба да чујемо и Хасанагину верзију овог догађаја, и ко је у ствари крив, како за ову, тако и за било коју трагедију? Квалитет ове представе и јесте у томе што на сцени поред основне трагике главне јунакиње, видимо и бројне личне трагедије људи „који нису ништа криви“. У грчким трагедијама богови су најчешће аутори трагедија, у овој, балканској, трагедију ипак узрокују њени актери. Мирјана Томић Извор: https://noviglas.info/2023/02/28/veliki-uspjeh-gradskog-pozorista-semberija-fenomen-hasanaginice/