11

11.10 / 20:00 / Књажевско-српски театар

Продукција: Новосадско позориште (Újvidéki Színház) / Стеријино позорје (Србија)

Трајање: 90’ /без паузе/

Ограничен број места у публици – 50.

О представи:

Он је авантуриста, храбар, снажан, заводљив, нарцисоидан, духовит, размажен и рањив... обожаван од жена и пријатеља. Он је курати Џони! Говорећи о Џонију, један од најперспективнијих писаца млађе генерације, Филип Грујић, каже да му је намера била да створи лик препун контрадикторности. Он је безбрижан и нежан, а истовремено и дрзак и уплашен.

„Кроз његов језик желео сам да прикажем нашу генерацију. Наш хумор је политички некоректан, мимови на интернету су политички некоректни, али све око нас је политички коректно, цео медијски простор.” Сјајна ауторска екипа коју предводи већ уигран и успешан редитељско-драматуршки тандем, Јована Томић и Димитрије Коканов, направили су сценски изузетно атрактивну и духовиту представу, која се заиста може посматрати и као глас једне генерације.

Редитељка о представи:

Лепота тог лика је што је за свакога нешто друго, јер ни сам не зна ко је; то је тема представе, одрастање. Ако гледамо књижевност, препознаћемо мотиве и, или, атмосферу Роберта Цука, можда Баала, младог антихероја свакако, као код Лагарса у Сам крај света, ,Керуака… Ако бинџујемо Нетфликс, препознаћемо Џонија као једног од инди надобудних, духовитих клинаца у The end of the fucking world, Generation +, списак је дуг. За мене лично, Џони је духовит, храбар, рањив, размажен и, пре свега, безобразан, а тога нам данас баш фали.

Рекли су о представи:

„Ако је данас могућа пустоловина попут Одисеје ,њен актер није отац који тражи пут до дома и породице – него „блудни син“ који, трагајући за оцем – а истовремено се супротстављајући „женском“ принципу – настоји да пронађе себе. Полазећи од дрске, разбарушене, инфантилно мудре минијатуре Филипа Грујића, „провучене“ кроз динамичну, жанровски лукаво „неуравнотежену“ драматизацију Димитрија Коканова, редитељка Јована Томић нам, у садејству са маштовитом групом сарадника и агилном глумачком екипом Новосадског позоришта, подастире интригантан пример овакве „изокренуте потраге“ – причу о кобним добицима и драгоценим поразима.”

Светислав Јованов, Nova.rs

„На самом почетку представе осетим и чујем нешто од атмосфере коју налазимо у романима и причама Слободана Тишме, мада је траса нашег јунака која иде од Новог Сада, Гетеборга, Прага... опет до Новог Сада, пре свега вегеловска. Млади, Филип Грујић, врло тачно црпе из сопственог новосадског књижевног наслеђа... “

Наташа Гвозденовић, Време

„Успех ове књиге донекле се може објаснити тиме што је за модел протагонисте узет такав карактер који је с једне стране близак млађим генерацијама, али који, с друге стране, у својој сржи баштини ону особину која се као стални епитет приписује његовом имену, а која је аналогна есенцији домаћег менталитета – куражност.”

Урош Ристановић, Ekspres.net

Режија: Јована Томић

Драматизација: Димитрије Коканов

Превод: Роберт Ленард

Сценографија: Јасмина Холбус

Костимографија: Селена Орб

Музика: Лука Мајор

Сценски покрет: Игор Коруга

Играју:

Роберт Ожвар Бенце Салаи Терезиа Фигура Агота Ференц Иштван Кереши Золтан Молнар Фани Дупак ПРОГРАМИ СУ ПОДЛОЖНИ ПРОМЕНАМА УСЛЕД СИТУАЦИЈЕ СА КОВИДОМ-19