11

11.10 / 20:00 / Књажевско-српски театар

Продукција: Казалиште Вировитица / Хрватска

Трајање: 90’

Фотографија: Саша Пјанић  

Пријеступи и казне Шпишићеве Алабаме

Представа о којој управо читате започиње музичком парафразом пјесме Alabama Song аутора Бертолта Брехта и Курта Вајла, накнадно популаризиране обрадама Дорса и Дејвида Боувија. Осим очитих референци на брехтовско политичко и друштвено ангажирано поимање казалишта те анти-ауторитативну рок супкултуру, Alabama Song своју повезницу с нашом инсценацијом Шпишићеве драме проналази и у још једном детаљу. Исти онај виски што га је у споменутој пјесми Џим Морисон зазивао с позорнице у раздобљу хиппи покрета итекако је присутан и у нашој представи, и то у виду кутије америчког Џек Данијелса у којој мајка некадашњег масовног убојице Горана чува синовљев пепео. Горанова појава на позорници обједињује и сажима у себи низ казалишних парадокса, почевши од стања између живота и смрти у којем се лик налази. Ходајући мртвац и неспокојна сабласт у потрази за одрјешењем, Горан носи терет не/живости казалишног лика као таквог. Његово је постојање у овом случају увјетовано имагинацијом и реминисценцијама његове мајке, уједно, дакле, и његове ауторице у врло дословном, али и метафоричком и метатекстуалном смислу те ријечи. Шпишићев антијунак, којег он сам једном пригодом описује као „фрагилног анархиста“, у драматуршком смислу носи терет посредника између свјетова и ступњева фикције драме: прошлости и садашњости, Америке и Хрватске, реалистичног и надреалног, па чак и, у врло суптилном кључу, позорнице и гледалишта. Активан и пасиван уједно, заробљен попут бизарног духа у свјетиљци (или, у овом случају, кутији за виски), Горан мијења статус од пројекције властите мајке до пакосног трикстера и коментатора збивања на позорници. Стога његова појава транспонира Алабаму изван простора „обичне“ социјалне драме, напосле узмемо ли у обзир да трагедија транзиције у овом тексту не функционира само на друштвеној разини, него и духовној, отјеловљујући се у непрестаним Горановим „преступљењима“ – из реминисценције злочина у поновно проживљавање кривње, те у његовом катарзичном, готово антички интонираном коначном преображењу, тијеком којег се превладавајуће начело освете замјењује опростом. Не треба притом заборавити да је Алабама, у својој основи, драма о насиљу једне велике државе над малим државама – драма о класном насиљу које се брутално проводи и циркулира на макро и микро разинама неолиберално капиталистичког друштвеног устроја. Трагедија Шпишићевог хрватско – америчког Раскољникова и његове несретне обитељи зорно показује бол вишеструког духовног застрањивања и физичког губитка „сина разметног“, но она уједно и п(р)оказује немогућност конкретног политичког дјеловања Горана као немоћног субјекта, пуког котачића у строју. Одговарајући насиљем на своју улогу жртве, он тим чином тек перпетуира деструктивну цикличност сустава против којега не налази одговарајућа средства. Ни искупљујућа мајчинска љубав овдје не нуди коначно рјешење – наиме, Алабама је итекако и драма о Ружи, Горановој мајци, чија су посесивност и симбиотска повезаност са сином имале своју тамну страну дуго прије његовог терористичког напада и смрти. Напосљетку, унаточ буци и бијесу, Алабама је драма о друштвеном слоју којем се, у помало патронизирајућим навалама симпатије, у колоквијалном говору често тепа називајући их се „малим људима“. Шпишић свакодневицу обитељи Бурић и повремених пролазника у њиховом животу, готово свих одреда малих људи који „преко црте желе, али не смеју“, осликава топлим колором који повремено подсјећа на призоре из дјела каквог филмаша раздобља талијанског неореализма. Раднички ангст Алабаме усмјерава пажњу гледалишта управо на њих, њихову  разапетост између животарења у властитој држави и животарења у имиграцији, те на нужност оснаживања њихове видљивости у јавном простору као и инзистирања на промјени њихове друштвене позиције. Наиме, с горко-слатким хепиендом или без њега, Шпишићева драма јасно упућује на чињеницу да Горани Бурићи никад не настају сами од себе. Дора Голуб

Критика:

Марина Мађаревић о Алабами Казалишта Вировитица: Готово је, утјехо моја измучена 

аутор: Марина Мађаревић извор: virovitica.net

Од сна до пепела

аутор: Олга Вујовић

извор: kritikaz.com

Н