e

Употреба човека

По истоименом роману Александра Тишме

08

October

8.10 / 20:00 / Књажевско-српски театар

Свечано отварање 16. Јоакимфеста

Продукција: Нови Тврђава театар / Град театар Будва / Новосадско позориште (Újvidéki Színház) / „Ист вест центар“ (East West Centar) из Сарајева (Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина)

Трајање: 130’ /без паузе/

Представа је реализована у оквиру заједничког регионалног програма „Дијалог за будућност“ који у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори спроводе УНЕСКО, УНИЦЕФ и УНДП.

О представи:

Тишмин роман Употреба човека комплексна је прича о трагичној судбини људи у рату, судбини неколико породица које су живеле пре, за време и након Другог светског рата.

Главна јунакиња је Вера Кронер, девојка из богате трговачке јеврејске породице, која из господског новосадског живота бива депортована у Аушвиц 1943. са својом породицом али и са осталим јеврејским породицама. Вера једина преживљава тај стравичан живот и призоре, јер логорско време проводи у „кући радости”, борделу у којем им сексуалне услуге које пружају СС војницима, продужавају живот и одлажу пут у крематоријум.
По први пут у представи у улози Вере Кронер наступа Марта Береш, по оцени мађарских позоришних критичара, најбоља глумица протекле позоришне сезоне.

Редитељ о представи:

Са демонима и пошастима нисмо завршили, јер стално прете да изађу у виду мржње и нетрпељивости. Погађају ме људи који до краја верују да се неће десити катастрофа и да ће разум победити добро. Нажалост, увек се докаже да су ти људи у мањини.

Ово је роман који никада до сада није драматизован, јако комплексне структуре, пуно простора и ликова, великог временског обухвата.

Рекли су о представи:

„Сваки пут када се мењају друштвена уређења, пролазе трагична ратна и поратна времена, руше се вредности и граде нове, тражи се јасна одлука, преживети или не. Град је овде контекст и неми сведок, активни чинилац који истовремено и трпи промену и мења се, сам истичући сву трагедију главног лика.“

Наташа Гвозденовић, Време

„Сигуран сам да се многи питају – зашто ми то данас гледамо? Мислим да је то велики проблем о коме, између осталог, ова представа говори. Говори да смо ми као друштво постали бахати, безобразни, неуки, агресивни. Нама би требало писати нове књиге сваких пет дана. Простор из кога ви долазите има Тишму, Киша, Лебовића… само њихове три књиге дале би материјала да се човек забави наредних педесет или сто година. Ништа ми нисмо научили.“

Алмир Имширевић

Редитељ: Борис Лијешевић

Драматизација: Федор Шили и Борис Лијешевић

Драматург: Федор Шили

Сценографија: Жељко Пишкорић

Костимографија: Марина Сремац

Музика:Стефан Ћирић

Играју:

Марта Береш
Драгиња Вогањац
Југослав Крајнов
Душан Вукашиновић
Огњен Никола Радуловић
Аљоша Ђидић
Огњен Петковић
ПРОГРАМИ СУ ПОДЛОЖНИ ПРОМЕНАМА УСЛЕД СИТУАЦИЈЕ СА КОВИДОМ-19