Tara Manić

Tara Manić  je pozorišna rediteljka i docentkinja na Katedri za pozorišnu režiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Osnovne studije završila je kao studentkinja generacije i dobitnica nagrade “Dr Hugo Klajn”, predstavom Fotografija 51 En Zigler, a master studije predstavom Til Ojlenšpigel – o proseravanju u pozorištu u Ujvideki Színház (Novosadsko pozorište). Na istom fakultetu je 2024. godine doktorirala režirajući Biblioteku svih čula, dokumentarnu predstavu o percepciji pozorišta slepih i slabovidih ljudi.

Od 2017. godine radi na Fakultetu dramskih umetnosti – najpre kao stručna saradnica, zatim asistentkinja, a danas kao docentkinja na predmetu Pozorišna režija. Za svoj rad nagrađena je Srebrnom medaljom Univerziteta umetnosti. Usavršavala se na brojnim međunarodnim radionicama i kroz asistenture Jerneju Lorenciju i Aleksandru Popovskom. Boravila je na rezidencijama u prestižnom pariskom pozorištu La Colline (2014), kao i na jubilarnom 70. Avinjonskom festivalu (2016). Dobitnica je Prve nagrade “Neda Depolo” za najbolje radiofonsko ostvarenje Radio Beograda (2017).

Njene predstave izvođene su i nagrađivane na festivalima u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Poljskoj, Litvaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Albaniji, Bugarskoj i Srbiji. U Hartefaktu je 2024. godine režirala predstavu Kako sam naučila da vozim Pole Vogel, koja je do danas gostovala na brojnim festivalima (6. EastWest festival u Sarajevu, 16. Zaplet u Banjaluci, Kosovo/Albania Theater Showcase u Tirani, 8. Dani Jurislava Korenića u Sarajevu, Tirana Contemporary Theater Festival Mediums, Off Europa u Lajpcigu, Nemačka, 52. INFANT u Novom Sadu, 25. Ulys’ses festival na Brijunima, 35. Noorderzon festival u Groningenu, Holandija), osvojivši više od deset nagrada za najbolju režiju i predstavu. Tarina poslednja predstava nastala je u Theater Osnabrück u Nemačkoj, prema remiks-romanu Izlaženje Barbi Marković. Živi i radi u Beogradu.