Četiri zida i krov
Podeli:
Lina Maždalani i Rabija Mrue
Sandra Noet
Tomas Kopel
Sve pesme je komponovao Hans Ajsler, a napisao Bertolt Breht
Henrik Kajris
Igraju:
Henrik Kajris
Lina Maždalani
Rabija Mrue
Produkcija: Jesenji festival u Parizu, Sentkvatr – Pariz, Berliner festšpile; HAU Habel am Ufer (Berlin); Umetnička kuća Muzonturm (Frankfurt); Rezidencija–Pozorište Lajpcig; Međunarodna fabrika kulture Kampnagel (Hamburg); Međunarodni festival umetnosti (Brisel); Forum Frajs teatar (Dizeldorf), Nemačka,
Trajanje: 100 minuta
Fotografija: Kristof Berlet
*Podržano u okviru Alijanse međunarodnih produkcijskih kuća od strane saveznog komesara za kulturu i medije Republike Nemačke.
O predstavi
Godine 1947. Bertolt Breht je bio suočen sa suđenjem u Sjedinjenim Državama pred Komitetom za antiameričke aktivnosti Predstavničkog doma (HUAC), pod optužbom za komunistički aktivizam. Breht je napisao izjavu koju mu je bilo zabranjeno da čita. Zapisnik sa suđenja, kao i ova izjava, čine jednu od centralnih tačaka ove raskošne predstave.
Egzil, subverzivna iskušenja i humanističko utočište neistraženog negde drugde su teme koje se provlače kroz ovo novo delo dua Maždalani-Mrue. Kroz sopstveni put dobrovoljne emigracije od Bejruta do Berlina, i odjekujući najaktuelnijim političkim i društvenim pitanjima, suočeni sa ideološkom konfuzijom i nasilnim sukobom mišljenja u mučenom svetu, dvoje umetnika ispituju nezgode idealiste Brehta dok se bori sa represijom slobode izražavanja.
ErosAntEros
Lina Maždalani i Rabija Mrue su rođeni u Bejrutu, a žive u Berlinu, i rade zajedno od 1990. godine kao pozorišni reditelji, izvođači i dramski pisci. Njihov rad se fokusira na to kako se društva i pojedinci bave istinom, svedočenjima i ideologijama koje oblikuju političke i društvene stvarnosti, posebno u kontekstima sukoba, rata i osporavne istorije. Maždalani i Mrue često suprostavljaju dokumentarni materijal i elemente performansa, videa ili scenskih izvođenja kako bi doveli u pitanje percepciju publike o tome šta je činjenično, šta se računa kao svedočanstvo i kako se narativi istine kreiraju ili se njima manipuliše.
Oboje su bili stipendisti Međunarodnog istraživačkog centra: Preplitanje kultura izvođačkog dela na Slobodnom univerzitetu u Berlinu. I zajednički i pojedinačno, uređivali su brojne kulturne događaje, predavali na univerzitetima širom sveta i dobili nekoliko međunarodnih nagrada.
Njihova dela uključuju: Četiri zida i krov (2024), Hartaqāt (2023), Ponovni pogled (serija video-snimaka, 2020), Sunčana nedelja (2020), Borborigmi (2019), Znamo li se? (2017), 33 obrtaja i nekoliko sekundi (2012), Foto-romansa (2009), Apendiks (2007), Sanjao sam, mama (video, 2006), Biokrafija (2002) i druga.
