e

Kao da kraj nije ni sasvim blizu

po tekstu Maje Pelević

09

oktobar

9.10 / 20:00 / Knjaževsko-srpski teatar

10.10 / 12:00, 14:00, 16:00, 18:00, 20.00 / Knjaževsko-srpski teatar

Produkcija: Bitef teatar (Srbija)

Trajanje: 70 minuta (bez pauze)

Predstavu ne bi trebalo da gledaju osobe koje imaju epilepsiju.
Broj gledalaca po predstavi je ograničen na 5 osoba. Preporuka je da se na predstavu dođe u udobnoj garderobi.

O predstavi:

Da li nas VR, AR, MR tehnologija zasta ugrožavaju i menjaju komunikaciju ljudi ili novu tehnologiju koristimo kao izgovor za nerešene civilizacijske probleme na planu društvenih vrednosti, kvaliteta odnosa i komunikacije među ljudima?

Predstava je inspirisana suptilnim prebacivanjem sveta, odnosa i ljudskih interakcija u digitalnu realnost, pokušajem promišljanja nekih novih oblika suživota i zajedništva čoveka i mašine u najintenzivnijim vremenima koje smo dosad iskusili. Publika, sastavljena od petoro ljudi, moći će da iskusi virtuelno putovanje kroz moguće nove svetove, oko i unutar nas samih. Kroz interaktivnu igru trenutnog zajedništva koje se uspostavlja u mikrostrukturi pozorišnog čina, publici se daje prilika da istovremeno bude izvođač, posmatrač i učesnik, i da bira ugao posmatranja.

Autori o predstavi:

“Probali smo da pristupimo budućem svetu koji možda naziremo u ovom trenutku i u kome ćemo morati na ovaj ili onaj način da živimo u simbiozi sa mašinama i tehnologijom.”

Maja Pelević

„Ako Alan Vots nešto propagira, onda je to život u trenutku, prisustvo u trenutku i obraćanje pažnje na sve što ne pripada ličnom, ego principu koji vlada u ovoj civilizaciji. Dakle izlazak iz sebe, ulazak u stanja svesti koja se tiču šireg posmatranja slike sveta, što se takođe dešava u ovoj predstavi“.

Nikola Zavišić

„Savršeno/ne/savršeno, spoj čoveka i mašine uvek zapada u zamku, praštamo nesavršenosti i postajemo “u-savršeniji”, počinjemo da igramo po tim pravilima koje sami sebi pišemo. Sve je igra, nema pravila, sve su pravila, pogledajte u neko drvo, nije isto kao i neko prethodno, a opet po nekim pravilima jeste. Ideja istovetnosti u prirodi ne postoji, možda u tim odnosima nešto i naučimo.“

Filip Mikić

Rekli su o predstavi:

“Sve se vrti oko onoga što je suprotno pozorištu, a to je osećanje samoće. Fenomen samoće je nešto sa čime se svako suočio u kovid vremenu i autori ovog projekta nas stalno vraćaju na to osećanje. Samoća nije nužno ni nešto lepo, ni ružno, ni srećno ni tužno… samoća je praznina koja traži da se popuni, da se strukturiše, ispita, oseti…”

Marina Milivojević Mađarev, Vreme

„Ovo je kratka poema, pisana slobodnim stihom, u sedam poglavlja. Svako od njih počinje stihom ’’Ispričaću vam moju priču, a to je priča svakoga od nas’’. Ređaju se uobičajeni životni detalji, poetski sklonjeni u mutne slike, više skice detinjih sećanja, prvih i poslednjih ljubavi; iskustva elektroda i piksela i hibridne stvarnosti.“

Aleksandra Glovacki, Nova.rs

Tekst: Maja Pelević

Režija: Nikola Zavišić

Video i VR: Filip Mikić

Muzika: Anja Đorđević

Produkcija zvuka: Mina Strugar

Asistentkinja režije i video-produkcije: Jelena Piljić

Asistent video-produkcije: Sanjin Ćorović

Digitalni stjuard: Ljubomir Radivojević

Prevod teksta predstave na engleski: Marija Stojanović

Organizatorka: Katarina Vojnović

Majstori tona: Miroljub Vladić, Jugoslav Hadžić

Fotografija: Andrija Kovač

Glasovi: Mina Strugar, Anja Đorđević, Jelena Piljić, Katarina Vojnović, Maja Pelević

Glasovi u engleskoj verziji: Mina Strugar, Anja Đorđević, Tanja Strugar

PROGRAMI SU PODLOŽNI PROMENAMA USLED SITUACIJE SA KOVIDOM-19