11.10 / 20:00 / Knjaževsko-srpski teatar
Produkcija: Dramski teatar Skoplje (Severna Makedonija)
Trajanje: 80 minuta
Fotografija: Filip Kondovski
Korišćene numere: Što te nema - Jadranka Stojaković, Bila je tako lepa - Dragan Stojnić
Reč reditelja:
Predstava My Name is Goran Stefanovski nastala je na mojoj posvećenosti Goranovom djelu i sećanju na naše prijateljstvo. Ona je moja ispovjed prijatelju, moj scenski odgovor na njegove dramske teme. Moja posveta njegovom opusu koji sam želio, kroz nekoliko njegovih drama, da predstavim savremenoj pozorišnoj javnosti i još jedanput podsjetim da su njegove katarzične teme sve aktuelnije. Dramatično aktuelnije.
Čisteći prostor predstave od natruha ilustracija i potrebom da se ne zagube njegove riječi, teze, društvena agitka o našim nacionalnim, individualnim i ukupnim stradanjima, želio sam da gledaoci sa predstave ponesu duboke emocije i zadrže ih u dugom pamćenju.
Mjesto Goranovog i mog susreta je predodređeno – Dramski teatar Skoplje.
Hvala Dramskom i Katerini Kocevskoj na pozivu i povjerenju. Ovo je, osim Goranu, moj omaž i slavi Dramskog teatra.
Iskreno sam zahvalan Branislavi, Aleksandru, Vlatku i Rozi, glumcima i tehnici ove predstave, što su podržali moju namjeru da u predstavi Goranove riječi, izgovorimo publici na blizak, neposredan i direktan način.
Prof. Branislav Mićunović
Reč dramaturškinje:
Goran Stefanovski je dobio nagradu za životno delo na 54. Sterijinom
pozorju. U intervjuu koji je tim povodom sa njim za časopis Scena uradila
Snežana Miletić, Stefanovski, između ostalog, kaže: „Identitet nije
zacrtan, već se osvaja iz dana u dan. Kao i sloboda.“
Ova misao je bila moje polazište pri izboru drama i scena koje
tu potragu samog autora, ali i generalno ljudi na ovom prostoru,
čine vidljivom. Tako je nastala autorska adaptacija My name is Goran
Stefanovski... kroz montažu scena iz sedam Goranovih drama (Crna rupa,
Long plej, Sarajevo, Kazabalkan, Hotel Evropa, Euroalien, Odisej). Izabrane
drame napisane su u periodu od 1987. do 2012. u jednom turbulentnom
istorijskom periodu na prostoru Balkana i Evrope, u kojem je, posebno
na ovom nekad zajedničkom, jugoslovenskom prostoru, preispitivanje
identiteta i slobode bio imperativ. Drugi razlog je moja odluka da
izaberem drame koje nisu izvedene u Dramskom teatru. Neizmerno sam
zahvalna porodici Stefanovski, koja je imala poverenja i razumevanja
za ovaj moj dramaturški pothvat; reditelju Branislavu Mićunoviću,
na čiji poziv sam i ušla u ovu priču i čiji je zahtev bio da radimo
kompilaciju scena iz nekoliko drama; i Dramskom teatru, na strpljenju
i podršci da jedna ovako složena dramska struktura dobije priliku da
bude i scenski zaokružena.
Zadato tematsko propitivanje odnosa identiteta i doma, zahvaljujući
rediteljskom konceptu i prepoznatljivom estetskom rukopisu reditelja
Mićunovića, u scenskom smislu postaje potraga za identitetom
pojedinca razapetog između želje za ostvarenjem lične slobode
i potrebom za prostorom sigurnosti. Predstava
My name is Goran
Stefanovski... postavlja pitanje relevantnosti i aktuelnosti ove
svevremenske dileme čoveka, u svetu u kome je sve na prodaju i u vremenu
u kome su interes i moć značajnije društvene kategorije od prava na
slobodu i sigurnost pojedinca.
Prethodne godine, posebno ovaj period pandemije, otvorile su
mnoga pitanja na koja bi Goran, da je živ, sigurno odgovorio i lično,
zauzimanjem stava i nekom novom dramom. Ova predstava ne može
da nadoknadi odsustvo jednog od najznačajnijih dramskih pisaca i
dramaturga s ovog našeg prostora, ali može da ukaže na to da sve što
nam se dogodilo i što danas živimo u njegovom opusu je već zapisano.
Nikada nisam radila predstavu koja u sebi nosi ovoliki emotivni
naboj poštovanja, ljubavi i brige prema jednom čoveku i njegovom radu.
Njegovo prisustvo u Dramskom teatru, u sećanjima i pričama glumaca
koji su igrali u njegovim predstavama toliko je da gotovo mogu da ga
čujem s velikog portreta u holu Dramskog teatra, kako nam, poigravajući
se sopstvenom smrću, šeretski (ne bez izvesne doze ironije) kaže:
„Izvesna doza odsustva je vrlo važna za prisustvo.“
Branislava Ilić, dramaturškinja i dramska spisateljica
