Naš magacin

po tekstu Tjaše Mislej

13

oktobar

Igraju

13.10 / 20:00 / Knjaževsko-srpski teatar

Produkcija: Prešenovo pozorište u Kranju (Prešernovo gledališče Kranj, Slovenija)

Trajanje: 90 minuta (bez pauze)

O predstavi:

Socijalna drama Naš magacin za koju je Tjaša Mislej, dobila nagradu “Slavko Grum” za 2020. godinu je duhovita drama iz naše sredine i vremena. Obrazlažući nagradu, žiri je naveo: “Četiri nevidljive radnice, magacionerke, u distopičnom svetu hipersupermegamaksimarketa, skrivene od očiju kupaca i javnosti, prehrambene artikle iz velikih i malih kutija ređaju na stalaže, lepe deklaracije, premeštaju punu i praznu ambalažu gore-dole, pa opet nazad ... u beskonačnoj jednoličnosti.

U prisilno dobrovoljnoj izolaciji, kao u nekom logoru, ove četiri radnice rade, jedu, umivaju se i spavaju. Pred spavanje su im, vrlo škrto, dopušteni, samo jedna televizijska serija i šou Talenti. Kući idu, nedeljom; ali ne baš uvek.” Nimalo ne čudi da je upravo ovaj tekst bio izbor rediteljke Mateje Kokol koja ima afiniteta ka društvenim temama.

Rediteljka o predstavi:

Kroz humor i komunikativan dramski stil, pratimo priče žena i glavnu i veoma bolnu, aktuelnu tematiku iskorištavanja ženske radne snage, koja je zbog preživljavanja primorana na žrtvovanje svog zdravlja, lepote, duše, odnosa i porodičnog i društvenog života...

Mehanizam kapitalističkog sistema, koji uništava bilo kakvu perspektivu na bolje, se posledično odražava na životni tok dramskih likova koji teško mogu da pobegnu od manipulacije.

U središtu je mali čovek. Ali taj 'mali čovek' uporno i iskreno istrajava i deluje, da bi jednom, negde, buduće generacije živele bolje i drugačije.

Rekli su o predstavi:

“U režiji Mateje Kokol zadržavaju se svi registri teksta, a posebno je tačan opis ”komedija koja je u osnovi tužna”. Inscenacija oživljava ili u intenzivnoj komičnoj igri (kad radnici izlaze iz rutine – zavođenje novog radnika, tešenje nad “izgubljenim talentima”...) ili u velikoj tuzi i drugarskom saosećanju. ..."

Petra Vidali, Večer

“...Ono što smo videli na pozornici ispred pokretnih ekrana na kojima vise torbe poznatih marki apsurdan je položaj četiri žene. Njihovo postojanje određuje isključivo rad. ... No, od težine tog monotonog rada strašnija je posledica, dehumanizacija vidljiva kao prećutkivanje smrti izgubljenog kupca i radnika, zbog čega Suzi izražava sumnju u to je li uopšte još ljudsko biće. "

Tadeja Krečič Scholten, Radio Slovenija 1

„Iako drama zadire u društvena pitanja i uslove rada, Tjaša Mislej je likove žena ocrtala precizno, jakim karakternim bojama, tako da deluju toplo, ponekad pomalo pomaknuto i karikaturalno, tj. komično i apsurdno... "

Matej Bogataj, Delo

Tekst: Tjaša Mislej

Režija: Mateja Kokol

Dramaturgija: Marinka Poštrak

Scenografija i dizajn svetla: Petra Veber

Kostimografija: Iris Kovačič

Scenski pokret: Ivan Mijačević

Lektorka: Maja Cerar

Izrada maske: Matej Pajntar

Autor muzike i aranžer pesme „Lastavica“*: : Aleš Zorec

*U originalnoj verziji pesmu „Lastavica“ (Lastovka) pevala je Elda Viler na albumu Elda 1982. autor muzike: Jure Robežnik, autor teksta: Milan Jesih i aranžer: Silvester Stingl.