Ако дуго гледаш у понор

по истоименом роману Енеса Халиловића

15

October

Текст

Режија

Златко Паковић

Музика

Божидар Обрадиновић

Играју

15. 10 /20:00 / Књажевско-српски театар

Продукција: Регионално позориште Нови Пазар / Културни центар Нови Пазар (Србија)

Tрајање: 85’ /без паузе/

Ограничен број места у публици: 70

О представи:

Роман Енеса Халиловића, Ако дуго гледаш у понор, овенчан наградом "Стеван Сремац", заснива се на истинитим савременим догађајима у Новом Пазару. Причу прерано одрасле шеснаестогодишње девојчице Нејре, која на својим рукама носи терет сиромаштва, финансијске одговорности породице, пратимо до њеног пунолетства, када се, услед свих страшних околности, њен живот прерано заврши.

Златко Паковић, редитељ који у свим срединама у којима ради, храбро и бескомпромисно отвара трауматичне и болне теме заједнице и овог пута је непогрешив: “Свежа слика новопазарских моћника и њихових послова и дана, само је део групе фресака која обухвата читаво србијанско друштво – показујући његову криминализацију, деполитизацију, естрадизацију и порнографизацију.”

Пратећи његову намеру, читав ансамбл Новопазарског позоришта се свесно и храбро, на сцени, излаже заједници у потрази за истином и закључком који би све морао да нас забрине: “Ако се родиш у сиромашној породици, и ако си поштен, цео живот провешћеш у беди, аргатујући само да би се једва прехранио. Високо образовање остаће ти недоступно. Бићеш понижен и потцењен. Бићеш роба и роб, роба и робиња. Твоја деца, и сама ће бити роба и робови.”

Представа Ако дуго гледаш у понор, је на 66. Стеријином позорју, освојила шест награда, рачунајући и награду за најбољу представу.

Редитељ о представи:

Ту се један локални проблем показује као глобални феномен. Наслеђе има примат над правдом, имовина над истином, посед над слободом. Наслеђени економски статус постаје судбина: припадност класи сиромашних постаје проклетство.

То је тема ове позоришне представе и ту, са глумцима и глумицама Регионаног позоришта, почиње моје драматуршко и редитељко истраживање. Испитивали смо све иоле вероватне могућности промене живота главне јунакиње и створили оригиналне ситуације у неколико варијанти.

Наша представа је огледало друштва и његових норми. Потресло нас је сазнање до којег смо дошли да обичаји секуларне и сакралне институције постоје углавном да би људи у њима сакрили своју душу од себе.

Граду и градовима, у Културном центру Новог Пазара саздали смо место где грађани могу да се суоче са сопственим душама.

Аутор о представи:

Ако дуго гледаш у понор је роман дијалог, попут античких дијалога. Та форма је одговарала овој причи где филозоф даје замајац, а Нејра, главна јунакиња, прича своју истину, одрастање, заљубљивање, послове, глад и тугу. Свако од нас жели неком да се повери, јер нико нема такав поклопац на души да може довека ћутати.

Уметност има ту способност да се храни уметношћу и тако се умножава а пример за то су драме, филмови који настају по романима а врло често се романи хране филмским или позоришним ликовима. Све је то један вртлог уметности који нама веома прија.

Рекли су о представи:

„Главна функција доследно спровођене метатеатралности у овој искреној и снажној представи је дијалектичка. Непрестани изласци глумаца из улога отварају простор дискусије и имагинације, конструкције нових ситуација и могућности, поправљања света. Позориште се третира као експеримент живота, шанса да се он учини праведнијим. Смисао ових различитих средстава театрализације, према Брехту, јесте показивање да свет који одувек познајемо, свет који је огрезао у лажима, неправди, насиљу, владавини неправде и злоупотреби моћи, није непроменљива датост.“

Ана Тасић, Политика

Аутор и редитељ: Златко Паковић

Композитор: Божидар Обрадиновић

Мајстор светла: Ејуб Слезовић

Мајстор тона: Сеад Жупљанин

Видео пројекција: Мирза Латифовић

Дизајн плаката: Ајла Даздаревић