e

I konje ubijaju, zar ne

po istoimenom romanu Horasa Mekoja

14

oktobar

14.10 / 20:00 / Knjaževsko-srpski teatar

Produkcija: NU Narodno pozorište (НУ Народен театар Битола) Bitolj (Severna Makedonija)

(snimak predstave)

Trajanje: 102 minuta (bez pauze)

O snimku, predstavi i „konjima“:

Onlajn premijera predstave I konje ubijaju, zar ne bila je 30.12.2020. a premijera na sceni Narodnog pozorišta u Bitolju, održaće se 30.9.2021. Pozorište nije radilo od marta do oktobra 2020. Tada započet rad na predstavi, ubrzo se prekida zbog bolesti glumaca i nastavlja u decembru. Ovi podaci najbolje ilustruju stanje u pozorištima u Makedoniji u proteklih godinu i po dana.

Reditelj Martin Kočovski je inteligentno i dramaturški vešto u onlajn prenos predstave upisao, uključio i kontekst zatvorenog teatra, praznu salu, distancu među ljudima u tehnici, oko scene i na sceni. Koliko god da se ova predstava uživo igra u pozorištima i na festivalima, nikada neće imati taj segment dokumentarnog zapisa i svedočenja jednog trenutka, kakav ima snimak.
Ako neka predstava u ovoj selekciji, sublimira (tematski) sve ostale, u koncept ŽIVOT POSLE na ovom prostoru, onda je to ova. Ona je istovremeno „pucanj“ i „pucanje“, svih ljudi, koji na ovom nekad jugoslovenskom prostoru, posle 30 godina, ne uspevaju da prežive bolesne, manipulativne igre mnogobrojnih (stranih i domaćih) kapitalističko-političkih moćnika.

Branislava Ilić

Reditelj o predstavi:

Predstava I konje ubijaju, zar ne ima dve dramaturške linije. Prva je narativna i u velikoj meri prati scenario filma i romana, druga je semiotička, lična - rediteljska i ima subjektivni karakter i ulogu. Narativna linija generalno govori o očajničkoj borbi Glorije, Roberta i ostalih likova da prežive u vreme Velike depresije u Americi 30-tih godina prošlog veka. Poslednju priliku za opstanak vide u novčanoj nagradi, brutalne plesne predstave koja traje mesecima i, naravno, završava fatalno. Psihofizička depresija, koja je danas epidemiološka bolest, a bila je prisutna i tada, glavna je tema narativne dramaturške linije. Sveprisutnu nečovečnost danas, otvara i razvija druga dramaturška linija, koja obrađuje iste teme kao i prva, ali u savremenom kontekstu.

Subjektivna linija citira, komentariše i propituje događaje, odluke i radnje iz našeg vremena, od 1977. do danas, a zalazi i u blisku budućnost. Dakle obuhvata period koji je istovetan periodu života reditelja predstave. Interesanta je ta paralela, koja se javlja kada istorijski događaji korespondiraju s narativnom linijom scenarija filma ili romana. Ponekad se podudaraju, ponekad su u sukobu, a ponekad se i razilaze. Nije postavljena granica gde linija priče završava a počinje subjektivna, lična i obrnuto. ...“.

Prevod: Snežana Krajčevska Pluškovska

Dramatizacija i režija: Martin Kočovski

Asistent reditelja: Jovan Ristovski

Scenografija i dizajn plakata: Filip Jovanovski

Kostimografija: Julijana Bojkova Najman

Muzika: Foltin

Uloge:

Glorija – Ilina Čorevska

Robert – Nikola Stefanov

Alis – Valentina Gramosli

Roki – Nikolče Projčevski, Anastazia Hristovska, Živko Borisov

Rubi – Viktorija Stepanovska-Jankulovska

Džejms – Filip Mirčevski

Džoel – Nikolče Projčevski

Džeki – Marija Stefanovska

Mario – Živko Borisov

Mornar – Zdravko Stojmirov

Širil – Anastazia Hristovska

Fred – Aleksandar Stefanovski

Ton – dizajn: Aleksandar Dimovski

Svetlo- dizajn: Igor Micevski, Goran Petrovski

Fotografija: Aleksandar Bunevski

Inspicijent: Miroslav Lazarevski

Suflerka: Gordana Mihajlovska

Šminka i frizura: Sašo Martinovski

Snimatelji: Dimitar Kolondžovski, Aleksandar Kotevski, Stefan Gjorgjievski, Mimi Markovski

Video dizajn i montaža: Goce Veselinkovski

PROGRAMI SU PODLOŽNI PROMENAMA USLED SITUACIJE SA KOVIDOM-19